Авганистан и плави камен

Пре годину дана, да напусти Авганистан, сам зажалио што није купио лазурите мина Сар-Е-Песма Лапис глобалног епицентру за више од шест хиљада година.

Авион доле између планина ћелавог дубоком окер и монотоно, и земљу у Кабулу.

Ја возим у старом аутобусу који пролази пред реду УН хеликоптера. Аеродром је новоизграђена, са стране јапанске помоћи за развој.

Имам исту преводиоца прошле године, обаи. Једва може да вас добије, јер сам остао без мобилног равнотеже по доласку. Врло лоше. Обаи се студира рачунарство на Универзитету.

Иако је почела да се хлади у Кабулу, улице су као сув и прашњав. Мој први дан кућиште је удобан пансион. Изван прође непримећен. Лоша: само посматрао стражар.

Немам много времена. Парламентарним изборима у четири дана и Кабулу не желећи оставио за спринтера.

Они кажу да кућа Абдул Салам Заееф, бивши талибански амбасадор у Пакистану, гост кућа је финансиран од стране авганистанској влади.

Ваше дете је дечак који једва говори енглески Кандахару. Крст улица: његов отац је у гостима, каже он, да посетите. Изнад, са прозора, брадати нуди чај. Паштуни воле да чују су најгостољубивији народ на свету.

Заееф са телефоном.

Затвори-не знам да ли са или без везе-Вакил Муттавакил живота, последњи министар иностраних послова талибана. Пут је непоплочан, то је мрак.

"Не остављајте кола." Стражар подиже Ак47. Је снимао (мој возач се зове Назир, циркулише у црвеном Цоролле). Оставља сина, каже он, Муттавакил. Он ће у петак добити ", са камером, и ново."

Авганистанској влади лица, израчунава Портпарол министарства одбране Захир Азими, око 20.000 до 30.000 талибана, "сва средства", и вероватно је спреман да мусс изборе.

"Сви ИСАФ трупе су на највећем степену приправности, наравно. Наше снаге су организоване широм земље ", каже заменик команданта ИСАФ операција, Вејн Детвилер.

Одем на конференцији за новинаре која је намењена да умири висе сумњиво. Председнички сарадници поновио да ће све бити у реду.

"Ја сам упозорио Америку. Ако сте спали Куран, да ће бити освета. " У последњих неколико дана, дошло је до демонстрација у разним деловима Авганистана. Домино Флорида је изазвало више од главобоље у Кабулу.

Баци упозорење група од следбеника авганистанске Сидики, математичар који је дипломирао из Москве. Данас носи филозофски центар за математику.

У 1992, његов модел је идентификовао обећавајућу будућност за Авганистан. Убрзо после тога, избио рат.

Унутар зграде, надомак председничке палате, мисија УН и неколико министарстава, постоји велики тродимензионални коцка која служи као календар. Портрет Обаме направљен са бројевима. А лажна симетрија авганистански шефови држава.

"Скуп Кандахари Авганистан. Остало (Карзаи) је продала странцима. " Следеће на слици Карзаија је лице Муле Омара. Они кажу да се крије негде у близини Куетта (Пакистан), он је на челу на 'Схура ".

"Ми не смеју да разговарају о изборима", он одговара телефон у питање талибански портпарол Забиуллах Муџахид.

Више о лапис: у центру града продавницама, које су новац пресуда за (мало) туриста, продао глатке и лакова. Плаве као море падне авганистанске окер.

Авганистан је земља уграђен у границама које раздвајају од њега. Заобилазним жедне три огромне овлашћења: Индијски потконтинента на југу, западу велики Персије. На северу, нови царева централне Азије.

Ценка на камену скоро троугластог облика, узан базе, једне светле плавом мору. Рс 1.500. Сигурно мој камен ће бити обојено унапред, да би било фер рећи да дилер и сам урадио посао.

Лапис је минирана у клисури између брда преко 6.000 метара. Област са више вукова него мушкараца у напуштеном и фригидна региону Бадакхсхан, североисточна крај.

"Ако не желе да умру, спречава Кокцха Валлеи", писао је британски истраживач поручник Џон Вуд, достигавши у 1837 рудника Сар-е Санг-у име Еаст Индиа Цомпани.

Назир за Цоролла са руске амбасаде, у близини парламента. Као и шпијунских филмова, ту мора да пронађе изасланик Малалаи Јоиа, који је под називом "најхрабрији жена у Авганистану."

У децембру 2003, обратио без компромиса против господара рата, уз специфичност да испред ње. "Рекао бих пар минута пре ..", рекао је он у Лоиа Јирга заправо били три.:

"Зашто не ставите плакао-све криминалце у истом одбору, и видимо шта они желе на земљи? Они који су ставили нашу земљу у срцу националног и међународног ратовима (...) треба да иду у националним и међународним судовима. "

Јоиа, који је имао пет покушаја убиства, живи у скривање и селидбе сваких неколико дана. Мрзе бурке, као неблаговремено, ако га није било, јер он може да сакрије када се на улици.

Два старци долазе у аутомобилу и да устане са нама. Снифф мало, али само гест. Затим, два возила змија улицама су песак. На вратима куће, као други, а огромни гуард Таџикиски записа до табанима на чарапе и кошуље оковратника.

"Ово ми је у тишини: они желе да ме елиминишу", рекао је мирно, каже мали драгуљ.

Овај пут је поднео оставку кандидовања на изборима. "Желим да се убије, али гледам насмејане смрти". Заштита жена, погодан лаж.

Са америчке инвазије на Авганистан, западне земље су морали да повуку каменолома само активну политику у земљи: префикс "Варлордс", регионални и локални барони, који годинама су заклане међусобно и у процесу убијено на хиљаде цивили.

Муџахиди, Северна Алијанса. Исто тако благочестива Аллахов који су се борили за комунисте који су се борили против талибана. Као и своје ривале, људи скоро средњовековни излаза. Сада Авганистана демократија дише кроз поре се лопатице.

"Људи су уморни од међународних трупа, и да спаљивање Кур'ана може бити сламка која ће сломити на камилу. Демонстранти су га поновим: ако су сви покренути ка бази, умре неколико стотина, али на крају ... ", каже Фархад Пеикар авганистанска новинарка, немачка агенција ДПА, док дељења" пилетина схаварма "у либанског бистро.

Фархад народ је око 70 километара од Кабула. Ту, на митингу пре неколико дана, 12-годишњи дечак му је наредио да се заустави музику да направи најаву. Испред градоначелник и начелник полиције, је рекао: "Талибани кажу да ће вотеис на овим изборима. Упозоравамо Вас. "

Нико не сећа Фархад, реаговао. Ни полиција. "Како ћете се бавити тим сутра можда неки момци су њихови претпостављени, који дају налоге? Људи већ припремају за дан после. Свако узима позиције. "

Дан после дана после повлачења. Обама је најавио прошлог децембра појачања (у Авганистану је сада 150.000 страних војника, две трећине Американаца), али и открива да су његови војници почети да се повуче у јулу 2011.

Обама би требало да раде под огромним притиском. Његови генерали и њихови валетс нијансирана онда те речи, или је постао мањи пропуст. Али, многи Авганистанци, укључујући и талибане, су се белешку. Моралне зло су се.

Бивши амерички дипломата Роберт Блеквил, адвокати и САД треба да напусти југу и истоку и концентришите се на подручјима мање шансе да одбрани талибана идеју или области таџички, узбекистански, Хазара.

Авганистан од де факто да спречи Паштуни.

Други су већинска етничка група, али је њихова географска дистрибуција је више или мање јасан: у луку која пролази кроз западу, југу и истоку, са неким изузетним кеса у северним регионима. Од њих је неговао талибански покрет.

Његов план ужасава авганистанске председника, пештуском Хамиду Карзаију. Виђен као слаби и корумпирани. Он је рекао да је једном, на лету Херат-Кабул, наредио пилоту да на челу председничке авион за Кандахар, и да су, упркос њиховом бесу, они одбили.

Међутим, Карзаи је јак, јер зна да у Авганистану не постоји други који може да послужи као партнер Запада и као пештуском насипе.

У 2009, намјестио избори са стотинама хиљада гласова у његову корист. Он је ухваћен. Било је месеци међународног притиска. Неке промене у руководству кључних институција. Циљ амандмана. То је: Да ли САД игра једну картицу?

(Кажем да на овим изборима Комисија за жалбе, одговорни за откривање превара, поништио само најфлагрантнијих случајеве, а у ствари резултат тада био веза између Карзаија и његовог лука супарницу, таџички Абдулах Абдулах).

Они кажу да мушкарци постали Карзаи је да мобилише и овог пута ће бити лакше. Готово сви кандидати за кућу су независни. Нико, али његови блиски следбеници, зна шта се залажу.

Карзаи је лакше да финансирају своје кампање соттотерра вези: функционери покрајина зависе од њега.

Аналитичари кажу да ови избори ће бити мали износ од преваре у корист кандидата који доминирају полуге државе или имају финансијску моћ.

То се осећа на исти начин изборна комисија: њен председник, Фазал Манави, инсистира на томе да теже да обезбеде сигурност, које су увеле мере против преваре. Да су избори све чисто и поштено, јер омогућава земљу до ситуације у Авганистану. Је.

Више од имена жене, Малалаи подсећа да је од целог племена. То је оно што он пева Схафик Муреед и перспективна певачица из Лагхман жртвовао да чује крик Малалаи. Јоиа не односи се, наравно, али Малалаи од Маиванд, велики јунакиња другог англо-авганистанског рата, пре 130 година.

Авганистанци повлачењу. Малалаи, село Кхиг у Кандахару аррампло заставу и певали "Ландаи", песму коју деца данас Студија, који може, у школама: "Ако умре у Маиванд, Аллах нека живите да уживате кукавичлук. "

Авганистански милиције, много већа него што Британци у броју, али не и технички, они су реаговали и на крају затрпати Британци у једној од ретких победа током деветнаестог века Азијски војска преко европска. Битка, међутим, однела на Малалаи.

Данас, Британци су поново у Хелманду, као део међународне коалиције. Тешко је не пронађете паралеле између ове борбе и овог једног.

Доручак са клинцем који не одолим да разговара са странцима. Представља нови Кабул Иоунг, добро обучен, уверен говора. Осећам да је у односу на било ван компаније. У сваком случају, прича у беди од авганистанских народа.

"Радио сам четири године са Американцима. У Баграму. Они ће остати овде заувек. Они неће ићи. Војници се питате шта они овде раде, до сада. Али, да, они знају интерно. Авганистан је стратешки земља. Рико ".

Цонспираноиа подстакао овај оглас месецима авганистанска влада, на откривању депозита од племенитих метала и минерала, укључујући и литијума, у вредности од преко милијарду долара. (Било екстракција је у овом тренутку далеко: недостаје сигурност, инфраструктуру).

Затим, ту је авганистанска позиција: раскршће, место Кине, индијски потконтинент, Централна Азија, Ирана! Довољан разлог да будем овде? "Стратегија је стратегија. Они ће овде остати заувек ", понови он. "У двадесет година, као одговор сада су пријатељски и изаћи-укључите и разговарају."

Емал Хаидари каже, наш човек у Кабулу: "Има то песник, Хабибуллах Рафи. Он ће имати многе ствари на ландаис ".

У Кабулу ретко ко носи наочаре, да многи не читају. Изборни плакати сами су пуни бескрајним словима, ликовима и мула и младих који дивимо Запад, али опрезни.

У апертуристас су насукани превише пута. Зато многи, глосариа реторичар, и напали Авганистан. Зараћених од времена Александра Великог.

Како је планирано, што пређем на Хеетал, тврђава је порастао у већини заштићена од Кабула. Она има неколико безбедносних кордона. Он је промовисан најављујући своју "бункер са водом и храном," његов "оклопни аутомобил за изнајмљивање", "с или оружаног безбедности око зграде 24 × 7".

Међу гостима било сегуратас обријао Мишићав, неки храбри Ианкеес пхотојоурналистс са оним панталонама које изгледају попут поштанских сандучића. Шачица оенегерос тако да је један од пинта афганологос бежи.

Шта ако сам живео у Авганистану? Поверљиви Кабулу: ". Кућа од 19 лежаја, Вазир Акбар Кхан, $ 14.999 месечно" "Кућа од 24 кревета и 28 купатила, Схар-Е-Сада, $ 24.999 месечно." Постоје куће, али мајка бродови. Додирује са међународним организацијама.

Као да то није било довољно јасно: рат је чинећи малобројне богате Авганистанаца.

Постоји конференцији за новинаре у информационог одељења Владе. На путу низ Шах М. Књиге, пећински књигопродавца од Кабула. Она има велику позадину, али цене нису ни на Менхетну. Нема ландаис књигу за мање од 15 долара. Нити зна Хабибуллах Рафи.

Су суспендовани пресс конференција је била да дају председнички портпарол. Уместо тога, Карзаи је говорио на одабрану групу медија. У сваком случају сам до тачке позива, тврде да своје статусне изаберите медије. Погледајте да ли школа ...

У одсуству Рафи и песмама књигопродавца од Кабула, узимам књигу само сам је довео у Кабулу, "романтизма, Одисеја у немачком духу", историчар Ридигер Сафрански.

Она почиње: "Два и по века после Колумба и века пре Ничеове мото, авантуриста духа [Хердера] Проклијало потребу да оду на море и провале у страшној стварности која постоји."

Већина декадентна од Кабула, осим неког крије у планинама, мора да буде енглески гробље. За 30 година, плате британске амбасаде, побринуо Рахимуллах, овог пролећа умро природном смрћу, зависно од тога где је ретку привилегију.

Ја ћу га видети једног дана: постоје гробови војника погинулих током англо-авганистанског рата, такође је избачен из Кабула када се заустави на траси кретања "хипи" или жртве садашњег рата. Овде сахрањен Гаиле Виллиамс, хуманитарни радник убијен у 2008.

"Хердера Гете видео авантуриста који су се вратили са мора и донео свеж ветар и путовања, поветарац који стимулише машту." Стурм унд Дранг. Бура и импулса.

Када послат у Авганистан, Мула Омар се питали зашто Рахимуллах гробови стало невјернике, а овај је одговорио да, са годинама, чак и слепац би имали више шансе за проналажење посла. Омар, који је био (је) један очију, нису узели то у реду.

Кабулу, иначе то је град који је распоређен у планинама. Адобе куће пада као водопад, у кубним понављања, окер мрежа такође отвара бескрајне насеља и да у центру у хипнотичко осећање као ван времена.

Један истраживач Џон Дрво од рудника Сар-е-Панг зове Памир планине на "кров света". Спустио сам лазурите, из изгубљеног кањона, поред рачунара.

Она отвара врата Муттавакил сина. Стражари на вратима са портрета Ахмад Схах Мехсуда и Лав Пањсхир и велики непријатељ талибана, погинуло у самоубилачком нападу само два дана пре 11-С. Мехсуд је можда Варлорд који су знали најбоље како да управљате својим слику.

-У Шпанији постоје многи муслимани, зар не? Муттавакил-отвара ватру.

- Да ли је муслиман вековима, и оставио многе оријентире.

Муттавакил је био последњи министар иностраних послова талибани пре пада. Мула Омар је одлучио да напусти, да остане. Он је провео три године у затвору. Његово име потиче од листе подржавају тероризам од стране УН у јануару. НОД са побуњеницима положе оружје?

Позвао ме је на чај. Он је из Маиванд, попут великог Малалаи. Шта мислите о талибанском ратник жену? "Ми немамо проблем са Малалаи. Ми желимо, као многе жене су Малала сам ". Она долази у главу Малалаи Јоиа.

Сам напусти кућу Муттавакил, леп човек и начина-не идеје умерено. "Жути пас је брат вука", каже пословица од болничких Паштунима.

Да ли је нешто странцима да напусте? Подешавање телефона Заееф.

"Ако су талибани, шта бисте урадили да се боре против моћне спољне војску? Морате подршку свих, од свих оних који терен ин Са Ал Каидом, то је завет у рату. Циљ није исто, нема непријатељ ", каже бивши талибански амбасадор у Пакистану.

Ниједна друга места са погледом на град Кабул и телевизијски торањ на гребену једног импозантног брда. Треба ми видео ресурсе за дан избора и да ће бити више панорамски. Купите ражњићи и Уситнити пут са Цоролле. Назир је феномен.

По доласку смо били полицајац, тако да смо одустати лети тако високо и преселили смо се у берм, неколико десетина метара испод торња. Време је нешто непријатно и Кабул траје привременом бојом готово нестварно мастер куће, његова пропаст као мердевине. Скоро играти неколико комете.

Неки момци иду уз брдо натоварених кеса. Оне стоп у иностранству, погледајте. "Једног дана смо се приближимо куле и полиције пуцали на нас." Не знам да ли да верују да ове тврдње спорадична. Није да је изненађен, у земљи тако крећући се рата.

Она почиње да ромињати, реткост у септембарском семиаридна града. Падне учитана праху. Било је готово магично храна, каријере, лебди у Кабул.

Имам емаил од Владе: "Иди у школу сутра Амани суботу у седам сати. Председник ће се гласати и да ће ући. "

Амани школа у Кабулу је острво које се налази у Влади безбедности. То је место где елита Кабули гласање, укључујући и водећих политичара. Уосталом, и једном, ја сам пола изабрана. Неће бити рано.

Да тамо, оставите напустио филозофски Институт за математику и донети сигурност прво проверите да је жестока. "Шпанска амбасада?", Понавља официр док је студирао на листу акредитованих медија.

Када поред препрека, шетате између бетонских блокова, док је офф-роад возило учитан са црним капутима су председнички стражар. Можете провести мисију УН у Кабулу, онда долази Амани. Ако сте пратили неко време у напуштеном тротоара, ллегариас за председника.

Регистрован је на улици сам са обучених немачких пастирима. Тада су камере газили да се постигне најбољи угао Карзаијем. Амани у теретани, платио са немачким новцем, све је савршено оркестриран: место нетакнуте чистоће, материјала заврши на првом месту.

Прво долази главу УНАМА у Кабулу (ће доћи пешице?), Стафан де Мистура, један од оних дипломата боомерс: "Рећи да је сигурност загарантована је превелика", рекао је рип. Буено.

Карзаи стиже умотан у свом цхапан, зелене и плаве да је слој од Мазар-и-Шариф. Он воли да покаже ову врсту симбола да нагласи јединство авганистанских народа (његови саветници тада открити који су гласали за кандидата Хинду симбол га искључите).

Али он је пештуском племе у Попалзаи, као ујединитеља Авганистана, Ахмад Шах Дуррани, који ће обрадовати љубитеље филозоф и математичар Сиддики психоделичног симетрије авганистанске историје.

Први сет Кандахари Авганистан. Други га је продао странцима.

ЦИА Закључује:

- Авганистански Етнички састав: пештуском 42%, 27% Тајикс, Хазарас и Узбекс, 9% свака.

- Авганистански Религије: 80%, сунитски шиитски 19%

- Језици: Афганистански персијски (Дари) 50% пештуском 35% (остали, углавном, су језици централне Азије, као што су Туркменистан).

То је, постоје Паштуни који говоре Дари. Остале шиити поред презрених Хазарас. Сунитски ирански Фарси звучници. Узбекистански далеко од куће. Авганистан је увек карусел.

Карзаи је поновио нешто помпезни литургију и одржао гласање прошле године, пред велики знак да је држи за дете. Катакомбе пропаганде. Само одговорите на питање и иде на крилима, умотана у своје команде.

Мало је авганистански лидери су умрли у кревету, а Карзаи је стална напетост претпоставка. У недавно објављеној књизи "Обамини ратови" (Боб Вудворд), је рекао за онога који је зависник од дроге, параноидни и депресивно. Чудак, у складу са америчким изаслаником.

Атмосфера је опуштена одмах. Остали лидери стижу. Прво, други потпредседник Карим Калили, Хазара ("надам се да није превара," Труст). Затим друга, Мухамед Фахим, који је доживео срчани удар пре две недеље. Као што је и даље тетура, неко вам помаже да гласате.

Авганистански етнички јаз и даље је на снази: Калили телохранитеља су Хазарас. Фахим, таџички пакол налепљена на предњем и АК-47 снарлинг на помисао о фотографији.

Са њима и талибанског метка који је пао у зору у близини америчке амбасаде може се претпоставити да су 2010 почели парламентарни избори у Авганистану.

Напад у зору није осетити радим атрибуло, сати пре земљотреса јачине 6,3 и епицентром на Хиндукуш планина која је шокирала зидове Хеетал и натерали ме да скочи из кревета. Авион лети ниско? Да ли сте достигли Федаиеен?

Јутро је много тиши Кабули: све продавнице су затворене. Полиција се распоредила да контролишу возила у "прстену челика", Тхе прекретнице претенциозним безбедности вашег плана. Ја сам узимајући слике као што прилазе полако два бела Цороллас.

Сваки пут када помислим на федаиеен долази на чело фотографску слику о талибанима који је убио Беназир Буто у Пакистан: тамне наочаре, кратку косу и одећу Запада. Визуелно у белом Цороллас. Додуше, с времена на време у Кабулу добија одређене нелагодности.

Цороллас гостима и дође полицајац. Шта да радим снимања. Моја картица Вас не убедим, сам се регистровао. Иди времена за туче. Авганистански медији су почели да пријављују случајеве преваре преко Авганистана, али биће дана пре него што филм има коначан.

Талибани су прошле листу од 150 бирачких места напали. Пре дан, Комисија је одлучила да се не отвори још 1.000, јер није могао да гарантује сигурност. И Влада признаје да има присуство у девет округа.

У неким школама било је редова, мушкарци на једној страни, жене на друге. Али, дан се завршава и осећај је да су људи недавно гласали. "Ја не желим да будем новинар," каже обаи. "Он ради напорно и без мира." Затим одлази у угао да се моли и заспи.

Особље авганистанске безбедности ће говорити у 20.00 часова у седишту изборне комисије. Ту сам наћи Ибрахими, новинар наклоњен Вакхт да се повуче после великих клања авганистанских мушкараца. Обично ничу добро.

Ибрахими, не знају где се Хабибуллах Рафи, али сам прошао низ његов професор на Универзитету у Кабулу, "песника, научника", каже он са поштовањем. Ако сам имала времена ...

"Талибани су много слабији. Ако се осврнемо на насилне догађаје који се дешавају, су у многим случајевима рудницима или ИЕЦ, ракетирају, невине смрти. Убиј или прете обични људи не показују снагу, већ слабост ", каже шеф авганистанске тајне службе, Рахматуллах Надил.

Морализаторска одговори су лоше непријатељ истине.

Ја напусте зграду са министром одбране, бившег муџахедина, а затим генерал Абдул Рахим Вардак. Он не воли новинаре, али се осећате као да причамо.

"Постепено ћемо преузети одговорност за безбедност у нашој земљи. То је наша историјска одговорност. Ово је први пут у нашој историји да дечаци и девојчице долазе из страном тлу да се брани. "

"Током историје, је одувек био наш понос што је победио све нападаче свих суперсила. И ми желимо да поново обнови ову част. "

Реторика уређаја указује на то да авганистански талибани су плаћени од стране Пакистана. Реторика Талибани каже да је инвазија Малалаи као и други.

То је један сат и моја глава опекотине. Сећам се неколико дана тако тешко.

Али, избори су прошли и није било катастрофа: Авганистан је још увек овде.

Обаи ме читање путем телефона Пар питања у Пасхто на портпароли талибана. Имам мало поверења у тај одговор. ИСАФ чини: "Талибани убијају више него икад, јер смо се борили у више места него икада." Нешто овде мирише на таутологија.

Између јануара и јуна умро, према УН, 1,271 цивила у рату у Авганистану. Јуна, са 102 војника убијен, био најкрвавији месец за ИСАФ трупа из улазак у земљу у 2001. У протекле три године, талибани су много проширене у земљи, укључујући и северним областима пре опуштање.

Прочитао сам у часопису да су деценије рата угрожене на Снов Леопард, изложени криволова и ловљени због свог крзна. Он такође говори фотографа који тврди да се поклоне нар сок, очигледно број један заповест "афганидад".

"Анор", замолите трговцу. Нар сок. Хајде да видимо како то иде.

- Обаи, знаш Факултета уметности?

- Да

- Желим те и питам да ли знају нешто о Хабибуллах Рафи.

Авганистански култура задржава јаку усмено наслеђе. "Мосхаирас" или цитању поезије и даље испуњавају хиљаде људи који су задовољства у "Гхазалс" и "ландаис" својих песника. У Џалалабада тамо сваке године "мосхаира" посебно познат, посвећена поморанџи.

"Ја доносим цвет за мене. Узми или ме пусте, "Жене и даље пева на селима, један је у сеф од радозналих очију.

Кабул - Јалалабад - Песхавар. Траса попут бисера у огрлици. Авганистан и даље не признаје Дуранд Лине, 2,600 км граничне привукла Британци у 1893, што преполовила пештуском људе. Данас раздваја Авганистан из Пакистана.

Изборна комисија је позвала на конференцији за новинаре у свом седишту у Јалалабад путу. Постоји неколико Шпански новинари. Комисија је почела да прима коверте са гласовима и са жалбама. Стандардне коверте су бели, они од притужби, браон.

Неки 50 људи током избора. Изгледа да је све прошло добро.

Као што сам регистрован, питам стражаре, ако им се свиђа Схафик Муреед. Авганистански народ су у љубави са музиком.

Уз позив на молитву и вапај Билал Малалаи, ох, ја сам се жртвовати за моју земљу и моју љубав, моја лепа Авганистану радим мало истраживање:. Све сегуратас врата са изборна комисија прогласила навијаче Радио формату.

Талибани забранио музичке инструменте. Уместо тога, побољшана је "Трана" вокалну музику пева од дечака. Као Сајад Абдул Хаким. Он је певао:

"Узми свој мач и свој пиштољ, сада је време мучеништва / Џихад је неопходно за све / цоме он, марта до ровова, време је за храброст и част."

После недељу дана преговарачки састанак са председником парламента, Јунус Кануни, избор пада и то компликује Моја тема данас, преглед господара.

А, Хабибуллах Рафи није био у својој канцеларији.

"Рат је био случај, ви сте завршили навикавање. Шетајући своју улицу. Узео маску у свом дворишту. Они кладити на крову. Сви смо овде живели ", каже студент на Универзитету, Фароок. "Тако да смо жестоки момци", смеје се он.

Након совјетског повлачења, разни авганистанске фракције су закључане мртвих и пумпе годинама у блату од Кабула. Многи су поздравили талибане 1996, као начин да се поврати ред.

Онда су морали да дозволите Доубле Б на талибабас и буркас и брада, и разочарани.

Америчка инвазија у 2001 био је тектонске плоче: већина господара, усклађена са међународним трупама, мало, као Хекматиар, одвели у брдима.

Први пут постао угледни људи. Они су стигли Владу, Парламент. У 2007, одобрио амнестију под којима поштеђен повреда почињена пре пада талибана и инвазија на земљи од стране западних трупа.

El poeta Abdul Samay Hamid protestó entonces: ¡Salid a las calles!/ Porque esa chica/ en el tejado de tu tienda, bañada en sangre/era quien jugaba con tu hija.

“ Creo que todavía puedes conseguir en el mercado negro vídeos con (….) matando literalmente a gente ”, cuenta Emal Haidary.

El Parlamento afgano tiene 249 escaños (68 están reservados para mujeres). Se han abierto paso líderes como Abdul Rasul Sayyaf, Burhunudín Rabbani, el mulá Ezat, Sayed Ansari, Hazrat Alí, Mohammed Mohaqiq .

Hasta se especula sobre si Hazrat Alí ayudó a Osama Bin Laden a escapar por las cuevas de Tora Bora. Obai y yo logramos contactar con Mohaqiq:

El equivalente al “¿Sí?” telefónico es en Afganistán: “¿Vale?”.

“ Esta es la tierra de la yihad, y los yihadíes son la gente que rescató al país de la ocupación de la Unión Soviética. Tienen derecho a presentarse a las elecciones y su existencia es buena para el pueblo ”, dice Mohaqiq. Habla en tercera persona.

¿Debe una democracia perdonar los crímenes pasados de quienes la abrazan?

El talibán Mujahid responde diciendo que no entiende las preguntas que le hice en pasto.

Ya es lunes.

La ISAF tiene mi acreditación esperando desde hace días. La entregan en la puerta de su base, junto al aeropuerto. Yo debo salir hoy de Afganistán; será una buena idea recogerla de paso. Voro.

El año pasado, los de la ISAF me hicieron esperar 20 minutos en la puerta. Del lado civil, el exterior, de sus muros de hormigón en la sede central de Kabul. Veinte largos minutos con la imagen de tíos con gafas negras y pelo corto.

Esta vez han sido mucho más rápidos. Las tarjetas están listas en la entrada.

- Estáis patrullando menos en la calle que el año pasado, ¿verdad? –pregunto al soldado a cargo de las tarjetas, el teniente Gabriel.

На улици сам само видела неколико турских конвоја. Паметан потез, остављајући Турака задужен. Esto, vienen a decir los de la ISAF, no es una guerra entre cristianos y el Islam. (Luego llega uno amenazando con quemar el Corán: todo al traste).

-No tengo ni idea. Quizá es que ahora nos hemos vuelto más sutiles –dice Gabriel mientras me entrega mi acreditación tardía.

Qué satisfacción cuando uno encuentra sentidos.

Salgo del Corolla rojo y me despido de Nazir. Sois muy grandes. El año que viene, le digo, sí que lograré hablar con Habibullah Rafí. Ríe.

Me registran los guardas del aeropuerto. Mi maleta se desliza lentamente por el escáner. La para la Policía. “¿Esto qué es?”, señala. “¿Una piedra?”.

Mierda.

La piedra azul.

- ¿Dónde están los papeles?

- No tengo papeles. Es sólo un recuerdo afgano. ¿Hacían falta papeles?

- No está permitido viajar con ella.

Y sin embargo insisto. El guarda me pregunta quién soy, qué he hecho en Afganistán, adónde me dirijo. Le digo que soy español (“ah, isbaniya”), que viajo a la India. Le muestro mis tarjetas para probar que no miento. Mueve la mano.

- Dale.

Y qué satisfacción cuando uno encuentra sentidos.

Подршка за Цацерес 2016 од Кабула

Видео из Кабулу (Авганистан) да подржи кандидатуру Цацерес 2016 као Европске престонице културе. Ми ћемо успети!

Наводна мучења пакистанска војска

El vídeo muestra la paliza que supuestos soldados del Ejército paquistaní propinan a varios residentes de áreas bajo control/o con actividad talibán. Se desconocen el lugar y la procedencia del vídeo, pero las tropas paquistaníes emprendieron hace meses intensas operaciones en el valle de Swat (norte) y se preparan para lo mismo en las áreas tribales fronterizas con Afganistán. Se calcula que varios miles de insurgentes y civiles han muerto, y que cientos de miles de personas perdieron momentáneamente sus hogares. Los talibanes de Pakistán habían adquirido un poder inimaginado hace una década; la cuestión es si con el trato que el Ejército da a la población no se les espolea más que se les debilita. El Ejército ya ha abierto una investigación para determinar la autenticidad del vídeo y, si las hubiere, depurar responsabilidades. Pakistán sigue siendo el eslabón más débil de la cadena.

Afganistán sueña con su primera orquesta sinfónica

Kabul, 24 ago 2009.- Las notas de los violines bailan contra el ruido de las sierras en el Instituto Nacional de Música de Afganistán, un bloque en obras de Kabul que aspira a ser sede de una orquesta sinfónica tras años de silencio y prohibición talibán.
“No solemos dar permisos para visitar la escuela. Queremos mantener un perfil bajo para que los muchachos no se conviertan en objetivo de los talibanes”, dice a Efe el viceministro afgano de Educación, Mohammad Salim, mientras contempla el centro, frente a su ventana.
El instituto es apenas un esqueleto: no hay puertas ni ventanas, las aulas están llenas de escombros y en las paredes se cuentan por docenas los agujeros de bala, testigos de los combates entre muyahidines por el control del país en la década de 1990.
Y luego, la llegada de los talibanes al poder en Afganistán condenó también a la música: los profesores tuvieron que marcharse al extranjero o abandonar su trabajo y dedicarse a otra cosa, porque los integristas prohibieron los instrumentos.
“Empezamos desde cero, hace siete años. Sigue siendo difícil atraer alumnos, pero tenemos un proyecto ambicioso y donantes extranjeros que nos ayudan”, explica el afable director de la escuela, Mohammed Daud.
El instituto está en plenas obras de reconstrucción, pero para no interrumpir el aprendizaje los profesores imparten las clases en unas jaimas alineadas en el patio, de las que salen irregulares notas de violines, saxofones, armonios y guitarras.
Y mientras los obreros y operarios se aplican para ir dando forma al nuevo edificio -en teoría tardarán dos meses- los alumnos aprovechan las aulas vacías para ensayar con timidez sus primeros pasos en la música, sin sillas pero con mucha voluntad.
“Lo encuentro fácil y me gusta mucho”, afirma Simagul, una niña de seis años que estudia en cuclillas el armonio, con ayuda de una amiga y su profesor.
“Esa es la mi, esa es la sol, esa la si”, repite el formador a Simagul, que está en su primer mes de clase.
La niña, aclara Daud en voz baja, es uno de los veintitrés huérfanos que acoge el centro de música, críos a los que el Instituto saca de la calle y da cobijo con la apertura de una cuenta bancaria que es sufragada con donaciones del extranjero.
“Nuestro gran problema es que nos faltan profesores: sólo tenemos ocho. Pero estamos planeando contratar a quince más en Afganistán y once procedentes del extranjero”, añade el director.
La falta de profesionales de la música es una de las caras de la crisis educativa afgana: los profesores, lamenta el viceministro Salim, se niegan a enseñar en las zonas con presencia de los talibanes, y sigue habiendo una acuciante escasez de maestras.
“¿Cuántas chicas están dispuestas a enseñar si saben que un día cualquiera las pueden matar?”, se pregunta Salim, en referencia a los talibanes, que se oponen a la enseñanza femenina, la prohibieron durante su régimen y han atacado en el pasado varias escuelas de niñas.
En el Instituto, los 140 niños y niñas están mezclados, aunque los primeros son mayoría. En el patio, un grupo rodea a un viejo maestro que explica Teoría de la Música y en un rincón holgazanean unos cuantos, la sección de la batería, a los que Daud regaña por no aplicarse con esmero suficiente.
Los chicos, amables ante la cámara, llegan muy de mañana y están en el centro hasta las dos de la tarde, en parte con su formación musical y en parte aprendiendo matemáticas o inglés (“Bush is ex president of America”, dice una de las pizarras).
“Tenemos instrumentos afganos, violín, guitarra, trompeta, saxofón y piano. Pero es verdad que sólo tenemos dos pianos, así que los alumnos primerizos, como Simagul, deben dar sus primeros pasos con el armonio”, precisa Daud.
A uno de esos dos codiciados pianos se lanza Saíd Alham, un pequeño genio de doce años que borda la melodía de la película “El Padrino”; le sirven como compás la sierra y el martillo que usan los obreros en esa misma habitación, destrozada por 30 años de guerra.
Y mientras escucha los acordes de tecla y martillo, suspira el director, que se declara aficionado a Beethoven: “Pronto, inshallah, tendremos un edificio y una orquesta”.

Talibanes mataron a 11 trabajadores electorales y cortaron dedos a votantes

Kabul, 22 ago 2009.- Dos días después de las elecciones afganas, la Comisión Electoral (CE) informó hoy de la muerte de 11 de sus miembros a manos de talibanes, que también cortaron los dedos de dos votantes en Kandahar (sur) en una jornada en que, según la UE, la participación de la mujer fue muy limitada.
“Hemos sabido que once trabajadores de la CE (…) murieron por ataques brutales de atacantes desconocidos en un intento deliberado de los enemigos de la paz”, término con el que el Gobierno alude a los insurgentes, informó hoy la Comisión en un comunicado.
Los talibanes, que habían llamado al boicot de los comicios, amenazaron con más violencia para desestabilizar el proceso electoral, que los insurgentes consideraron pura “propaganda” estadounidense.
Y como parte de sus castigos, amputaron el dedo al menos a dos votantes el pasado jueves en la meridional Kandahar, según informó hoy un organismo electoral independiente, la Fundación afgana para unas Elecciones Libres y Justas (FEFA).
“Uno de nuestros observadores pudo ver cómo los insurgentes les cortaban el dedo con la mancha de tinta a dos personas en la provincia de Kandahar”, dijo a Efe el presidente del organismo, Nader Nader.
En una conferencia de prensa anterior, Nader había reconocido que sus observadores fueron testigos de acciones violentas de los talibanes en su masiva campaña de intimidación a los votantes.
Los insurgentes habían amenazado con cortar los dedos a quienes votasen, aprovechando que para ejercer el sufragio -y en prevención de fraudes- los electores deben impregnar sus índices en tinta indeleble, lo que hace de ellos víctimas fácilmente identificables.
Aunque los comicios afganos no han estado libres de irregularidades y en el sur quedaron entorpecidos por la presencia talibán, según reconocen los analistas, la Comisión Electoral ha descartado un fraude masivo y ha prometido estudiar las alegaciones.
Hoy mismo, por ejemplo, el candidato Mirwaís Yasini apareció en el lujoso hotel Intercontinental de Kabul -cuartel general de los observadores- con dos bolsas llenas de papeletas a su nombre, y supuestamente sacadas de forma ilegal de las urnas en el sur del país.
Pese a esas denuncias, la misión de observadores de la Unión Europea en Afganistán (EUEOM) ha dado su aprobación a las elecciones presidenciales, que considera “en general” bien organizadas pese a los defectos del proceso y las insuficiencias institucionales.
“(La misión) considera la celebración de las elecciones como una victoria frente a aquellos que querían impedir a los afganos decidir su propio futuro”, aseguró la organización en un comunicado divulgado hoy en su portal web.
Los observadores, que han supervisado el proceso electoral durante los dos últimos meses, mantienen que la Comisión Electoral afgana pudo “en general” funcionar con eficacia, pese a algunas “insuficiencias operativas y defectos institucionales”.
Según la nota, muchos candidatos pudieron establecer un debate genuino sobre los problemas del país, aunque la campaña quedó deslucida por los ataques contra el personal electoral, la parcialidad hacia algunos candidatos y la discriminación de la mujer.
“El ejercicio de los derechos civiles y políticos de las mujeres, tanto en calidad de votantes como de candidatas, estuvo severamente limitado en las elecciones pese a estar recogidos en la Constitución”, expresó la misión de la UE en el comunicado.
La misión supervisó la transparencia de los comicios con la presencia en las votaciones de un gran número de observadores tanto extranjeros como afganos.
Unos 17 millones de personas estaban llamadas a las urnas para elegir al presidente del país y los miembros de los consejos provisionales, en una jornada que se saldó con medio centenar de muertos, 21 de ellos insurgentes, según versiones oficiales.
A falta de los datos definitivos, fuentes de la Comisión Electoral calculan que la participación fue del 45 al 50 por ciento de los ciudadanos registrados, y esperan tener los primeros resultados preliminares para el próximo martes.
Afganistán es un país sin censo, con un conflicto armado que causa miles de muertos anualmente, malas comunicaciones entorpecidas además por la orografía, y un alto índice de analfabetismo.

Ataques y clima de inseguridad en vísperas de elecciones en Afganistán

Кабул, 18. авг 2009. - A sólo dos días de los comicios presidenciales, los talibanes afganos volvieron a actuar hoy con dos atentados suicidas que dejaron al menos una docena de muertos y un ataque con proyectiles sobre el Palacio Presidencial de Kabul, una ciudad en alerta y tomada por completo por las fuerzas de seguridad.
El atentado más grave tuvo lugar en la peligrosa carretera que conduce a Jalalabad (este) desde Kabul, objetivo frecuente de los insurgentes porque a la salida de la capital se encuentran varios cuarteles de las tropas estadounidenses y de la ISAF.
El suicida lanzó su vehículo contra un convoy militar de la ISAF y causó la muerte de siete personas y heridas a otras cuarenta, según distintas fuentes oficiales afganas.
Pero en un comunicado, la OTAN aseguró que la última información de la que dispone “indica que entre los muertos hay un soldado de la ISAF, siete civiles afganos y dos empleados afganos de la misión de la ONU en Afganistán”, este último dato confirmado por las Naciones Unidas.
La ISAF también elevó el número de heridos a 55, entre ellos dos militares de la OTAN.
El atentado fue condenado por el presidente afgano, Hamid Karzai, horas después de que dos misiles cayeran en las inmediaciones de su Palacio sin causar víctimas.
Y además, según una fuente policial consultada por Efe, otro ataque suicida acabó con las vidas de dos civiles y tres soldados afganos e hirió a otras cinco personas en la región centro-meridional de Uruzgán, donde los talibanes tienen una amplia presencia.
Este mes se han registrado ya varios ataques con cohetes lanzados desde las afueras contra Kabul, una ciudad relativamente aislada del conflicto armado y cuyos habitantes aún recuerdan el martirio al que fueron sometidos durante la guerra civil en la década de 1990 y conviven casi diariamente con los atentados.
Ataques como el de hoy contra el convoy de la ISAF y otros contra instalaciones militares o sedes oficiales se cobran siempre una mayoría de víctimas entre los civiles que se encuentran en las proximidades.
En vísperas de las elecciones, Kabul se encuentra tomada por miles de soldados del Ejército, policías y guardas privados de seguridad armados con “kalashnikov” o con ametralladoras para proteger los edificios importantes.
La zona de las embajadas cuenta con sucesivos controles de paso y los edificios estratégicos están amurallados con alambradas y densos bloques de cemento para protegerse de los atentados de los talibanes, quienes han demostrado su capacidad de golpear l a ciudad.
“La seguridad -dijo a Efe el jefe de los servicios secretos afganos, Amrullah Saleh- es como el pan. Un bien que necesitas sin cesar. Será para siempre nuestra preocupación y es un bien que necesitaremos siempre. Nuestras medidas y esfuerzos no se detendrán tras las elecciones”.
La masiva presencia de las fuerzas del orden no ha hecho mella en la percepción de los afganos: según un reciente estudio del instituto norteamericano IRI, la seguridad es uno de los dos principales problemas de Afganistán para el 56 por ciento de los ciudadanos consultados, 21 puntos por encima de la situación económica.
“Yo la tengo (la pistola) por seguridad. Aquí en Kabul hay robos y secuestros constantes”, relata a Efe un tayiko de 22 años preocupado por el alza del crimen, mientras empuña una Beretta italiana de calibre 9 mm Parabellum en el interior de un coche.
De acuerdo con distintos informes, las carreteras afganas están infestadas de bandidos que tienden emboscadas a camioneros y viajeros, sin que esté clara en muchas ocasiones la frontera que separa al delincuente común del insurgente talibán.
“No me siento seguro, claro que no. La Policía no está activa y no tiene equipamiento para resolver los problemas. Los secuestros y robos de Kabul son perpetrados por gente con uniforme. La corrupción es del cien por cien”, sostiene el empresario Mohamad Nader en el barrio capitalino de Makroyan.
Ante la amenaza talibán y el clima de inseguridad generalizado, las embajadas extranjeras se apresuran en Kabul a aconsejar a sus ciudadanos que extremen las precauciones, sobre todo durante el período electoral.
“Conviene salir sólo lo imprescindible, vestirse de forma que no llame la atención, lo menos elegantemente posible. El nivel de alerta es permanente y no hay que bajar la guardia”, dijo a Efe una fuente diplomática.
En Afganistán hay unos 100.000 policías, pero la mayoría están mal formados y equipados, tienen salarios bajos y apenas cuentan con infraestructuras adecuadas, expuso a Efe el portavoz de la misión policial de la UE en Afganistán (Eupol), Andrea Angeli.
Sólo en la capital, hay unos 8.500 agentes encargados de velar por el orden, pero según Angeli son precisos muchos más en una ciudad asolada por los robos y los secuestros, con los empresarios y los extranjeros como objetivos principales.

Termina la campaña con un masivo mitin opositor y llamada talibán al boicot

Kabul, 17 ago 2009.- Miles de afganos marcharon hoy hasta el estadio de Kabul para dar su apoyo al principal candidato opositor, Abdulá Abdulá, en el último día de la campaña para las elecciones presidenciales de Afganistán, en el que los talibanes reiteraron su llamada al boicot.
Las elecciones, en las que parte como favorito el actual presidente, Hamid Karzai, tendrán lugar el próximo día 20 en un clima de completa incertidumbre por las amenazas de los insurgentes talibanes, que las calificaron de “propaganda” norteamericana en un comunicado colgado en Internet.
Los talibanes negaron que hayan alcanzado pacto alguno para permitir el proceso -las autoridades habían anunciado uno en julio en la occidental Bagdhis- y aseguraron que “la mayoría de Afganistán” está bajo control suyo, por lo que “no hay posibilidad de celebrar elecciones”, dijeron, “salvo en unas pocas ciudades y centros provinciales”.
Pese a la amenaza integrista, miles de personas con gorras y banderas celestes acudieron hoy al estadio de la ciudad para arropar a Abdulá, un odontólogo y ex ministro de Exteriores al que las encuestas sitúan como principal rival de Karzai.
El propio candidato llegó hasta el estrado entre empellones y arrastrado por una horda de seguidores que su guardia privada -un grupo de tayikos armados con “kalashnikov”- apenas pudo contener, hasta el punto de que varias personas sufrieron contusiones.
En el estadio, los seguidores de Abdulá proferían gritos de apoyo para su candidato, un antiguo lugarteniente de Ahmed Shah Masud -el líder de la Alianza del Norte asesinado por integristas en 2001-, cuyas fotografías dominaban el estadio.
“Todo el mundo en Afganistán quiere un cambio y estamos seguros de que ganaremos”, dijo a Efe un portavoz de la campaña, mientras un helicóptero blanco arrojaba panfletos sobre el estadio para delicia de los asistentes, con un mensaje a favor del cambio.
La última encuesta conocida, publicada por el instituto estadounidense IRI, otorga a Abdulá un 26 por ciento de los votos, por detrás del 44 por ciento adjudicado a Karzai, resultado que llevaría a los dos candidatos a una segunda vuelta.
“Ayudaré a la juventud, todos debéis apoyarme para el desarrollo nacional de Afganistán. Ayudadme a ganar y yo os ayudaré”, se desgañitaba el candidato ante los micrófonos mientras la multitud coreaba su nombre y llamaba “inútil” a Karzai.
Según los expertos, el voto de Abdulá, de padre pastún y madre tayika, procederá sobre todo de los miembros de esta última etnia, la segunda del país y masiva hoy en el estadio de Kabul, el lugar que usaban los talibanes para ajusticiar a los reos.
Las elecciones presidenciales están marcadas precisamente por la amenaza de boicot de los talibanes y sus intentos por desbaratar el proceso con acciones, como el atentado del sábado ante el cuartel general de la ISAF en Afganistán, que causó siete muertos.
Aunque el Gobierno ha prometido movilizar todos sus recursos para proteger los comicios, el ministro afgano de Interior, Mohamed Hanif Atmar, reconoció a Efe este domingo que sus fuerzas no serán capaces de garantizar la seguridad al cien por cien.
En su carrera por proclamarse vencedor sin necesidad de segunda vuelta -para lo que necesita más del 50 por ciento de los votos-, Karzai dedicó el día de hoy a descansar y su equipo anunció la retirada de cuatro candidatos que darán su apoyo al presidente.
“Nos reunimos con él y vimos que está comprometido con la democracia y el desarrollo de Afganistán”, dijo a Efe uno de ellos, el doctor Nasín Anís, quien negó haber negociado un puesto en un hipotético futuro Gobierno de Karzai.
El presidente, pastún, ha sumado hasta ahora una decena de apoyos de candidatos y apuesta por sumar votos de las distintas etnias afganas, aunque sus rivales le acusan de haberse entregado para ello a los caudillos regionales y antiguos “señores de la guerra”.
“Viendo el tipo de participación política y nacional que hemos creado y el hecho de que una decena de candidatos nos apoye, las cosas han funcionado bien”, explicó a Efe el portavoz de la campaña de Karzai, Waheed Omar.
Abdulá visitó hoy por la tarde distintas provincias, como también hicieron los aspirantes Ashraf Ghaní y Ramazan Bashardost, este último un excéntrico candidato que ha dirigido su actividad desde una tienda de campaña en Kabul y se ha aupado hasta la tercera posición en estimación de voto.

Gobierno asume que talibanes practicarán intimidación masiva en los comicios

Kabul, 16 ago 2009.- Las autoridades afganas anunciaron hoy que sus fuerzas observarán un alto el fuego el 20 de agosto, día de los comicios presidenciales, y reconocieron a Efe que prevén una campaña insurgente de “intimidación masiva” con vistas a los comicios.
El ministro afgano de Defensa, Abdul Rahim Wardak, su colega de Interior, Mohammad Hanif Atmar, y el jefe de los servicios secretos afganos, Amrullah Saleh, protagonizaron una rueda de prensa para calmar los ánimos un día después del atentado talibán que causó siete muertos ante el cuartel general de la ISAF de Kabul.
“Decir que habrá completa paz sería difícil, pero debemos estar preparados para cada eventualidad”, admitió a Efe tras la conferencia el ministro de Defensa, quien prometió “trabajar duro” para asegurar el proceso.
Warzak anunció a los medios que las autoridades afganas establecerán una triple red de seguridad, compuesta por la Policía, el Ejército afgano y la Fuerza Internacional de Asistencia a la Seguridad (ISAF) para el día de las elecciones.
Según dijo a Efe el ministro, las tropas afganas se abstendrán además de desarrollar operaciones ofensivas el día de las elecciones, aunque responderán cualquier posible ataque de los talibanes, que han llamado a la población a boicotear el proceso.
La comisión electoral ha dispuesto 6.500 centros electorales, 400 más que en el año 2004, pero existe el temor de que los insurgentes, presentes sobre todo en el sur y el este del país, perpetren ataques y atentados para impedir la celebración de las elecciones.
La rueda de prensa conjunta se produjo de hecho sólo un día después del atentado suicida perpetrado por un insurgente contra el cuartel general de la ISAF, en pleno corazón de Kabul, que causó la muerte de siete personas y heridas a otras 91.
El titular de Interior, Hanif Atmar, reveló que las fuerzas de seguridad han desbaratado 62 intentos de atentado en los últimos seis meses y garantizó la implicación de la Policía en los comicios hasta donde lleguen sus capacidades.
“Desplegaremos todos nuestros recursos para proteger a nuestra gente -dijo a Efe Atmar-. Pero sabemos con seguridad que los enemigos de Afganistán harán lo mismo para herirlos”.
Atmar reconoció sin embargo que su Gobierno no puede asegurar al cien por ciento la seguridad de las votaciones, en un momento en el que los talibanes han intensificado sus actividades y aumentado su presencia a nuevas partes de Afganistán.
Los insurgentes, embarcados en una campaña de asesinatos y ataques contra los activistas políticos y los candidatos -sobre todo en áreas rurales- han llegado a emitir panfletos amenazando a los ciudadanos que se decidan a emitir su voto el próximo día 20.
“Sabemos -añadió Atmar- de que los talibanes recurrirán a la intimidación masiva, atentados terroristas, bombas suicidas y atacar los convoyes y las personas con material electoral”.
Frente a las previstas acciones insurgentes, el jefe de los servicios afganos de inteligencia (Directorio Nacional de Seguridad) reveló a Efe que su organización está desarrollando tareas para fomentar la participación y movilización de los votantes.
“Estamos acudiendo a los líderes de las tribus para que nos ayuden a movilizar a la gente. La prueba está en que ayer, en Helmand (sur) un candidato logró reunir una multitud en un acto sólo 24 horas después de un atentado suicida”, confió Amrullah Saleh, en referencia a un mítin del actual presidente, Hamid Karzai.
“No se trata necesariamente de que apoyen a un candidato en particular, sino de que aumente la participación”, añadió.
Ni Saleh, ni Wardak ni Atmar pudieron cuantificar en cuántos de los 6.500 centros electorales será imposible garantizar la seguridad, aunque una observadora de la Unión Europea aclaró a Efe que hasta el momento no hay indicios de fraude en la campaña.
Según las encuestas, el actual jefe del Estado, Hamid Karzai, cuenta con una amplia ventaja en estimación de voto sobre sus rivales, aunque con un porcentaje que no llega al 50 por ciento necesario para ser declarado presidente en la primera vuelta.

El viraje democrático del viejo talibán

Kabul, 16 ago 2009.- El singular candidato “Rocketi”, antiguo comandante talibán reconvertido a la causa de la democracia afgana, destaca entre la cuarentena de rivales de Hamid Karzai en las próximas elecciones a la Presidencia y apela a los insurgentes a “dejar el desierto” y seguir su ejemplo.
Bautizado “Rocketi” por su manejo de los proyectiles en sus tiempos de “muyahidín” contra la ocupación soviética, Abdul Salam gesticula con seriedad ante cientos de hombres barbados -la mayoría, pastunes- que han viajado desde el sur y el este de Afganistán para escucharle.
“Rocketi” ocupó un alto cargo del Ejército talibán durante los años de Gobierno integrista, aunque en la caída del régimen entregó sus armas y se convirtió a la causa democrática tras un paso de nueve meses por la cárcel, ya con las tropas extranjeras en el país.
“No llevo la cuenta de cuántos cohetes habré lanzado en mi vida -ironiza “Rocketi” en una entrevista con Efe, poco después de un mitin capitalino-. Pero en Afganistán ya es tiempo de paz. Toca negociar con los talibanes”.
Tras luchar contra los soviéticos, enrolarse en los talibanes y acudir luego al Parlamento afgano, “Rocketi” mide estos días sus posibilidades como candidato a la Presidencia de Afganistán en las elecciones del próximo día 20 de agosto.
Y el auditorio, compuesto por cientos de hombres con turbantes, de luengas barbas, y seis mujeres en “burka”, lanza gritos de “Alá es grande” como apoyo a las promesas del ex comandante talibán: justicia islámica, paz, tolerancia cero con la corrupción, seguridad y trabajo.
“Rocketi” escucha sentado las encendidas intervenciones de líderes tribales, los poemas de interludio, una carta abierta de un niño y versos cantados sin acompañamiento instrumental, según una tradición musical empleada todavía por los propios talibanes.
Sus seguidores encarnan la parte de Afganistán que se niega a adoptar influencias extranjeras y se aferra a las tradiciones de los pastunes -la etnia más numerosa del país-, basadas en la lealtad a la tribu y una lectura del Islam muy conservadora.
Y por eso se suceden durante el acto los gritos en favor de este antiguo talibán que, como dice un estudiante en el estrado, “ni acepta las costumbres de los extranjeros ni se cambia de ropa sólo porque haya (norte)americanos en Afganistán”.
“Son los extranjeros quienes no dejan que progresemos. Países como Rusia, Irán y Pakistán no permiten el desarrollo afgano. Debemos fortalecer nuestras fuerzas de seguridad para que las tropas extranjeras se marchen de aquí”, se justifica ante Efe el candidato.
Aunque a juicio de los analistas las posibilidades de “Rocketi” son casi nulas -según una reciente encuesta, es uno de los candidatos más impopulares-, su importancia radica en el ejemplo que puede suponer para los talibanes que aún combaten en el país.
El propio presidente afgano y principal favorito en los comicios, Hamid Karzai, ha hecho, como promesa estrella, aunque sin éxito, una oferta de negociación para los talibanes moderados que dejen las armas y entren en el proceso democrático.
“Si Karzai negocia será su mayor éxito. Así terminará la guerra”, dice a Efe entre el público el antiguo “muyahidín” Mohammed Nader, venido desde la provincia norteña de Kunduz, quien por lo demás considera que el gobierno no ha dado satisfacción a los “yihadistas”.
La conversión democrática de “Rocketi”, sin embargo, ha sentado mal a sus antiguos aliados integristas, que en esta campaña han atacado dos veces sus actos y han matado a uno de sus colaboradores, tras instar a la población a boicotear las elecciones.
“Son actos erróneos -lamenta malhumorado el ex comandante insurgente mientras se mesa la barba-. Los talibanes de Afganistán deben respetar el proceso democrático y votar a sus candidatos. El pueblo de Afganistán quiere la paz y la estabilidad”.
“Rocketi” dice haberse gastado en la campaña hasta el último céntimo que obtuvo por la venta de su casa, unos 82.000 dólares, pero asegura que merecerá la pena si el desembolso sirve para que Afganistán vuelva a la senda del desarrollo.
Y sus seguidores, entre rezos, claman por el “éxito del valiente 'Rocketi'”, ese polémico y antiguo comandante talibán de Jalalabad que se emplea ahora en que los “insurgentes dejen el desierto” y comiencen a marchar en la misma dirección que los demás afganos.

Un atentado talibán frente al cuartel de la ISAF enturbia la campaña afgana

Kabul, 15 ago 2009.- Los talibanes enturbiaron hoy la campaña electoral afgana con un atentado suicida que causó siete muertos frente al cuartel general de la ISAF en Kabul, perpetrado sólo horas después de un ataque con siete proyectiles contra la base militar española de Herat, en el oeste del país.
A las 08.30 de la mañana (04.00 GMT), un estruendo ensordecedor dejó paso a una densa columna de humo blanco procedente del fortificado barrio de Wazir Akbar Khan y visible desde varios puntos de Kabul.
Allí tienen su sede, entre otros edificios, la embajada estadounidense y el cuartel general de la ISAF -la misión de la OTAN en el país-, hasta donde llegó el suicida a bordo de un vehículo que hizo estallar pese a las fuertes medidas de seguridad.
El Ministerio afgano de Defensa confirmó que el atentado causó la muerte de siete personas y heridas a otras 91, la mayoría trabajadores afganos que esperaban a las puertas del cuartel general de la organización para entrar en el recinto.
En un comunicado, la ISAF reconoció que la explosión acabó con las vidas de varios civiles y que también resultaron heridos varios militares extranjeros, pero sin llegar a precisar el número de víctimas.
El atentado fue reivindicado por los talibanes, cuyo portavoz, Zabiullah Mujahid, aseguró a Efe por teléfono desde un lugar no especificado que el objetivo del suicida era atacar la embajada de Estados Unidos y el cuartel general de la ISAF.
“(El ataque) fue ejecutado con un todoterreno cargado con 500 kilogramos de explosivos”, precisó Mujahid, quien dijo haber causado la muerte de 25 personas.
Los canales locales emitieron imágenes de los equipos de bomberos y los servicios de rescate esforzándose por apagar el incendio causado por la explosión, entre los bloques de cemento y barreras de seguridad que protegen la céntrica zona capitalina.
La ciudad de Kabul está sometida a una fuerte vigilancia de patrullas de la ISAF, tropas afganas y la Policía local, que rodean los edificios gubernamentales y controlan el acceso a las vías donde tienen sus sedes las embajadas extranjeras.
Pese a ello, el aeropuerto de Kabul recibió ayer el impacto de dos proyectiles -según el Ejército estadounidense-, después de que otros ocho cohetes cayeran en la ciudad el pasado 4 de agosto, lanzados desde áreas rurales cercanas a la capital.
En el resto de país, pese al despliegue adicional de tropas con motivo de los comicios, los talibanes han incrementado durante las últimas semanas sus ataques y ayer varios cohetes fueron lanzados sobre la Base de Apoyo Avanzado española por segunda vez en una semana.
El Estado Mayor de la Defensa español (EMAD) detalló en Madrid que fueron lanzados entre las 22.35 y las 22.55 horas locales (18.05 y 18.25 GMT) sobre la base, aunque no se produjeron muertos ni heridos.
Afganistán celebrará el próximo día 20 de agosto las elecciones presidenciales y a los consejos provinciales, pero los insurgentes talibanes han pedido a la ciudadanía que boicotee los comicios y han emprendido ataques contra el proceso por todo Afganistán.
Además de amenazar a quienes voten con cortarles los dedos, los insurgentes han protagonizado saqueos de oficinas de candidatos, han asesinado a activistas y han intentado acabar con las vidas de varios importantes políticos afganos.
El pasado jueves, el ex presidente afgano Burhanudín Rabani, partidario del candidato opositor Abdulá Abdulá, salió ileso de una emboscada talibán contra su convoy cuando viajaba por el distrito norteño de Kunduz.
El candidato a vicepresidente Mohamd Qasim Fahim, un antiguo “señor de la guerra” que concurre en la lista del actual jefe de Estado, Hamid Karzai, sufrió otro ataque similar a finales de julio, aunque también resultó ileso.
“Los enemigos de Afganistán, con estos ataques en vísperas de las elecciones, quieren crear temor en el pueblo. Pero deben saber que los afganos conocen la importancia de ir a votar”, dijo hoy Karzai tras el atentado suicida en Kabul en un comunicado oficial.
Su jefe de prensa, Sediq Sediqqi, confirmó a Efe que Karzai mantendrá sus actos de campaña y mantuvo que los talibanes “no lograrán cambiar la voluntad de los ciudadanos” pese a sus esfuerzos por sacudir el proceso electoral.

Next Page »